Истраживања вођена у склопу реализације пројекта, потврђују долазак првих Срба у Браунау, као ратних заробљеника логора „k. u. k. Kriegsgefangenenlager“, формираног 1914. године. Логор је у извесним моментима бројао и до 30.000 људи, у највећем броју, руских и италијанских војника а такодје Mађара, Срба и осталих. Права евиденција о заробљеним и преминулим Србима нажалост није утврђена.

Музејска поставка „СРБИ У БРАУНАУ - 100 ГОДИНА“ има за циљ, да кроз знатан број брижљиво бираних експоната: фотографија, личних и званичних докумената, новинских чланака, интервјуа, аутентичних делова намештаја, личних предмета, видео документација идр., презентује и приближи историју, културу, језик, религију и народно стваралаштво Срба у Браунау и свакако, по први пут направи пресек и анализу њиховог живота и рада у протеклих стотину година.

Извод из књиге умрлих на војничком гробљу у Браунау, међу којима је известан број Срба

(Das Totenbuch des „k. u. k. Kriegsgefangenenlagers Braunau“, ÖSK, Gordana Ilić Marković)

Посебну занимљивост дочарава судбина заробљеника Драгољуба Крајића, рођеног 1898. године у селу Кобиље крај Пожаревца. Драгољуб преживаљава логор у коме се обрео 1915. године и враћа у родни крај, где постаје угледни трговац. Крајићеви потомци игром судбине, до данас живе у Браунау и тиме представљају једну од најстаријих српских фамилија у том граду.

Драгољуб Крајић и његово овлашћење о обављању трговачке делатности из 1934. год.

Део интервјуа са Милијом Крајићем, унуком Драгољуба Крајића

Тачан број Срба у Браунау, осим чињенице да се они налазе на трећем месту по бројности после Немаца и Турака у Покрајини Горњој Аустрији, којој Браунау припада, није познат. Исто тако, трагови о њиховој култури, народном стваралаштву, упражњавању религије, готово и да не постоје.

Каснији емиграциони таласи, као већ поменути, након потписивања споразума СФРЈ и Републике Аустрије 60-тих година прошлог века или онај након распада Југославије 90-тих, утичу на знатано повећање броја Срба у Браунау.

Неопходно је истаћи да је Браунау као привредни центар региона, пружао могућност запошљавања и легализације сталног боравка у Аустрији, што је свакако био основни разлог доласка емиграната. Један од значајнијих послодаваца је индустријски гигант, произвођач и прерађивач алуминијима АМАГ (AMAG - Austria Metall AG) основан 1938. год., који до данас запошљава неколико хиљада радника, међу којима и велики број Срба.

Неоспорна је чињеница да су Срби у Браунау у протеклих 100 година својом марљивошћу допринели развоју града и региона и постали саставни део његовог друштва. Ипак, неговање културе предака, нераздвојне родбинске везе, упражњавање религије, недвосмислено говоре о евидентној, огомној жељи за очувањем сопственог идентитета.

Завиша Ђордјевић, Емина Јевремовић, Министар иностраних послова Реп. Аустрије Себастиан Курз, Милена Тодоровић и Зоран Шијаковић

Посебно интересовање јавности изазвало је свечано отварање музејске поставке 30. септембар 2016. год., у музеју „Bezirksmuseum Herzogsburg“ у Браунау.

Фотографије свечаног отварања музејске поставке

Музејску поставку су отворили градоначелник града, мг Јоханес Вајдбахер и референт за културу, Зоран Шијаковић. Путем видео линка поздравну реч упутио је министар иностраних послова Републике Аустрије, Себастијан Курц.

Градоначелник града Браунау, мг Јоханес Вајдбахер

Отварању је присуствовао велики број јавних личности међу којима и посланик савезног Парламента Републике Аустрије, Давида Штигмилер, шеф Одељења за културу министарства спољних послова Реп. Аустрије Николаус Келер, изасланик премијера Горње Аустрије, посланик покрајинског Парламента Франц Вајнбергер, скоро комплетна општинска влада као и велики број заинтересованих.

Позиву удружења ДАНИЦА да буду лаудатори одазвали су се угледни универзитетски професори, проф. др Волфганг Рорбах, редовни члан Европске академије наука и уметности и проф. мр Гордана Илић Марковић са бечког универзитета.

Музички део креирали су професор Брукнер универзитета, виртуоз на цитри проф. Вилфрид Шарф и оперски певач, члан бечке опере, тенор Ненад Маринковић.

Велико интересовање јавности на свечаном отварању музејске поставке

Срби у Аустрији

Често понављана чињеница, да се првобитни Срби тек потписивањем споразума СФРЈ и Републике Аустрије 1965. године, као гастарбајтери досељавају у Аустрију, представља велику заблуду. Историјски извори јасно говоре, да oни још у време најезде османлијске војске насељавају поменуте просторе.

У том контексту неопходно је истаћи улогу Срба као бранитеља града Беча. Један од конкретних примера је случај извесног Михајловић Ђорђа, који у борби против Турака приликом друге опсаде Османлија 1683. године, даје свој живот. Његово херојство бива забележено у хроници тог веремена. Тиме је Михајловић један од првих Срба поменутих у писаним документима Аустрије. „…denn im Jahre 1683 hat er den Wienern mit Aufopferung seines Lebens Boten- und Späherdienste gegen das Heer der türkischen Belagerer verrichtet.“

Посета војничком гробљу у Браунау на коме су сахрањени Срби, 2015. год.

Укупан број Срба у данашњој Аустрији износи по незваничним проценама 250.000. Чињеница да је Српска Православна Црква, још у време њеног оснивања 1860. године у Бечу, бројала 150.000 верника, указује да је прави број највероватније знатно већи.

Музејску поставку „СРБИ У БРАУНАУ - 100 ГОДИНА“ сачињавају брижљиво бирани експонати: фотографије, лични и званични докуменати, новински чланци, интервјуи, аутентични делови намештаја, лични предмети, видео документације идр., којима се презентује историја, култура, језик, религију и народно стваралаштво Срба у Браунау.

Војислав Дамњановић са колегама за време радног времена у фирми ФМВ Рансхофен-Берндорф, 1982. год.

Зонка Трајиловић у слободно време и на радном месту у Браунау, 1971. год.

Анђелко Цвијетић са слжубеницом конзулата СФРЈ и чланови клуба ”Југославија” у Браунау, 1974. год.

Паскаревић Димитрије у Браунау, 1973. год.

KONTAKT:

DANICA-AUSTRIA

Kirchenstrasse 34, 5020 Salzburg

Höfterstr. 2, 5280 Braunau am Inn

Tel: +43 (0)664 591 63 51

E-mail>>> 

Friedensgockel WALTER>>>